Прејди на содржината

Џенифер Редлоф

Од Википедија — слободната енциклопедија
Џенифер Редлоф
Џенифер Редлоф во 2015 година, од Роберт Хамблин
Џенифер Редлоф во 2015 година, од Роберт Хамблин
ЗанимањеАПЦ Програма за правата на жените
Активен период1980
Познат(а) поПионер на ИКТ за социјална правда Јужна Африка

Џенифер Редлоф (родена 1961 година, Дурбан ) е јужноафриканска феминистичка активистка и пионер на информатичката и комуникациската технологија (ИКТ) за социјална правда.[1] Таа работи за Здружението за прогресивни комуникации (АПЦ) во Програмата за правата на жените и е член на одборот на Женски Нет.

Кариера[уреди | уреди извор]

Радлоф е јужноафриканска активистка која е вклучена во правата на жените од 1992 година, со посебен фокус на пристапот до технологија и ИКТ[2] и градење капацитети преку дигитална безбедност и дигитално раскажување приказни. Таа создала, заедно со Програмата за правата на жените на АПЦ, Методологијата за родови и евалуација за Интернет и ИКТ,[3] алатка за учење која интегрира родова анализа во евалуацијата на иницијативите кои користат ИКТ за општествени промени што ја користеле над 100 заедници -организации со седиште во над 25 земји.[4]

Помеѓу 1995 и 2002 година, таа работела како менаџер за комуникации во Африканскиот родов институт, феминистичка истражувачка и наставна група која ги проучувала прашањата поврзани со родовите студии во Африка. Таа има преземено консултации за УНДП, Одделот за унапредување на жените на Обединетите нации и Фондацијата Рокфелер, и презентирала на бројни меѓународни и регионални конференции, работилници за обука и градење капацитети и стратешки дијалози.[5]

Пред да се приклучи на АПЦ, таа работела на Универзитетот во Кејптаун во Проектот за ресурси за социјална правда, поставувајќи алтернативен ресурсен центар, а потоа се пресели во Африканскиот родовиот институт за да ја води програмата за комуникации и вмрежување. Додека беше во Африканскиот родов институт, таа ја организирала првата пан-африканска консултативна работилница за поврзување на библиотекарите во Африка користејќи е-пошта со цел да го споделат домородното знаење. Таа е обучувач и фасилитатор и раководи со многу проекти, меѓу кои и GenARDIS – Род, земјоделство и рурален развој во информатичкото општество. Радлоф била вклучена во формирањето на Women'sNet во Јужна Африка, а била и во одборот до крајот на 2016 година. Таа работи и во извршниот комитет на Меѓународната коалиција за бранители на човекови права.

Публикации[уреди | уреди извор]

Прилози за книги[уреди | уреди извор]

  • „Кон социјален договор за дигитална приватност и безбедност“, за Центарот за иновации за меѓународно управување и Чатам хаус (2016)
  • „Хакерско исклучување: ангажмани на африканските феминистки и нарушување на интернетот“, за Heinrich Böll Stiftung (2015)
  • „Променлива моќ и дипломатија за човекови права“, за Амнести интернешенал (2014)
  • „Информации за жените од грасрут“ во Извори на информации во женските студии и феминизмот. Коавтор со д-р Џејн Бенет (2002)
  • „Релевантноста и соодветноста на новите информатички технологии за жените во Африка“. Коавторство со Рут Оџиамбо Очиенг, во суперавтопат или пешачка патека? Знаење, информации и развој (2001)
  • „Вмрежување на африканските жени и механизми за поддршка на жените за користење на автопатот“. Коавтор со Соња Боезак, за Институтот Панос (2000)
  • „Женски информативни услуги и мрежи во Африка“, во Women's Information Services and Networks, KIT & IIAV, Амстердам (1999)

Статии и списанија[уреди | уреди извор]

  • „Зошто финансиерите на човековите права треба да се грижат за дигиталната безбедност? (2017)[6]
  • „Дигитално раскажување приказни: Сите наши приказни се вистинити и тие се наши!“, за GenderIT.org (2016)[7]
  • „Алатки за создавачи на движења: ИКТ-алатки и ние се креваме“, за GenderIT.org (2016)
  • „Хакерско исклучување: ангажмани на африкански феминистки и нарушување на интернетот“, за GenderIT.org (2015)[8]
  • „Дигитална безбедност – од замолчување до барање безбедни простори“, за GenderIT.org (2014)[9]
  • „Cómo influye el activismo en tu experiencia como ciudadana de internet“, за GenderIT.org (2013)[10]
  • „Како активизмот го обликува вашето искуство да се биде граѓанин на интернет“, за GenderIT.org (2013)[11]
  • „Хакирање исклучување: африкански феминистички ангажмани и прекини на интернетот“ (2015), во #GameChanger: Како новите медиуми го менуваат политичкото учество во Африка? (2015)
  • Феминистичка Африка 18: е-политика на е-простори (2014) [12]
  • „Уредник: Феминистички ангажмани со комуникациската технологија на 21-от век“, во Феминистичка Африка 18 (2014)
  • „Дигитална безбедност како феминистичка практика“, во феминистичка Африка 18 (2014)
  • „Африканскиот сајберфеминизам во 21 век“, во Отворена демократија (2014) [13]
  • „Во разговор: Џенифер Редлоф и Јан Мулман за насилството врз жените поврзано со технологијата“, во Феминистичка Африка 18 (2014)
  • Различни написи за http://www.genderit.org/ (2007–денес)
  • „Улогата на информациските и комуникациските технологии во развојот на африканските жени“, со Наташа Примо и Алис Муња (2004)
  • „Тврдејќи го сајбер просторот: комуникација и вмрежување за социјални промени и зајакнување на жените“, во феминистичка Африка, број 4 (2004) [14]
  • „Нето добивки за жените во Африка“, во весник на Друштвото за меѓународен развој 45, со Наташа Примо (2002)[15]
  • „Форма и содржина во електронските мрежи на африканските жени“, во Билтенот на Здружението на загрижени африкански научници (2001)
  • „Релевантно и достапно електронско информациско вмрежување во Африка“ во Агенда бр:38, со Рут Оџиамбо Очиенг (1998)[16]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Scott, Anna (2013-04-26). „Making ICTs work for social justice and development“. The Guardian (англиски). ISSN 0261-3077. Посетено на 2017-06-26.
  2. „Young feminist movements: the power of technology“. openDemocracy (англиски). 2016-08-19. Архивирано од изворникот на 30 April 2017. Посетено на 2017-06-26.
  3. „Jennifer Radloff | GEM | Gender Evaluation Methodology“. www.genderevaluation.net. Посетено на 2017-06-26.
  4. „Gender Evaluation Methodology for Internet and ICTs | Association for Progressive Communications“. www.apc.org (англиски). Посетено на 2017-06-26.
  5. Karaman, Semanur (2016-11-28). „We, women who defend rights, are beautiful“. Huffington Post (англиски). Посетено на 2017-06-30.
  6. „Why should human rights funders care about digital security?“. AWID (англиски). 2017-05-19. Посетено на 2017-06-30.
  7. „Digital Storytelling: All our stories are true and they are ours! | GenderIT.org“. www.genderit.org (шпански). Посетено на 2017-07-04.
  8. „Hacking exclusion: African feminists engagements and disruption of the internet | GenderIT.org“. www.genderit.org (шпански). Посетено на 2017-07-04.
  9. „Digital Security – from silencing to claiming safe spaces | GenderIT.org“. www.genderit.org (шпански). Посетено на 2017-07-04.
  10. „Cómo influye el activismo en tu experiencia como ciudadana de internet | GenderIT.org“. www.genderit.org (шпански). Архивирано од изворникот на 2017-07-03. Посетено на 2017-07-04.
  11. „How activism shapes your experience of being a citizen on the internet | GenderIT.org“. www.genderit.org (шпански). Посетено на 2017-07-04.
  12. „Feminist Africa 18. 2013: e-spaces : e-politics | African Gender Institute“. agi.ac.za (англиски). Архивирано од изворникот на 2017-09-07. Посетено на 2017-06-30.
  13. „African cyberfeminism in the 21st century“. openDemocracy (англиски). Посетено на 2017-06-30.
  14. Jennifer, Radloff (2005). „Claiming Cyberspace: Communication and Networking for Social Change and Women's Empowerment“. Feminist Africa (4): 85–98.
  15. Radloff, Jennifer; Primo, Natasha (2002-12-01). „Net Gains for Women in Africa“. Development (англиски). 45 (4): 41–48. doi:10.1057/palgrave.development.1110403. ISSN 1011-6370.
  16. OCHIENG, RUTH; RADLOFF, JENNY (1998-01-01). „Relevant and accessible electronic information networking in Africa“. Agenda. 14 (38): 63–69. doi:10.2307/4066063. ISSN 1013-0950. JSTOR 4066063.